У суботу 17. новембра смо са поносом представили Србију и нашу малу заједницу у Рогаланду на Културкафеу «Храна из Србије», кроз богат културни и гастрономски садржај.

Месецима је све планирано до најситнијег детаља и преко 50 људи је учествовало у припреми хране, декориације, материјала за продају, промотивног материјала, припреми културног садржаја. У припремама смо добили и подршку од Амбасаде Србије у Ослу која нам је послала штампани промотивни материјал који је дељен посетиоцима, као и филм „Soulfood» који се фантастично уклопио у концепт овог догађаја. Специјално за овај догађај су нам стигле и брошуре „52 укуса Србије“ и „52 викенда у Србији“ од Туристичке организације Србије. Промотивном материјалу смо додали и рецепте за гибаницу и урнебес салату на српском, норвешком и енглеском језику. На изложбеном столу са експонатима из Србије пажљиво је осмишљен и одабран материјал који ће представити специфичност српског етнолошког и гастрономског наслеђа. Ту су се могле видети: српска народна ношња, опанци, предилица, миље, чутурица, тегле са ајваром и туршијом. Део културног садржаја који је изазвао највећу пажњу а којим се свакако највише поносимо је наступ наших најмлађих чланова фолклорне секције.

Да су целих сат времена пре затварања продата сва пецива, салате, сарме, роштиљ и пуњене паприке, је солидна потврда да је и избор јела био пун погодак.

Потврда да смо нешто специјано добро урадили су поруке које стижу са свих страна, као и коментари да се таква посета Културкафеу не памти. Поред богатог културног и гастрономског садржаја, ипак је можда за то највише заслужна позитивна енергија наше заједнице као и традиционална српска гостољубивост.

Хвала свим волонтерима, хвала онима који су координирали пројекат, онима који су правили колаче, и то по три врсте, онима који су возили из далека кифлице, онима који су дошли уморни са посла па се прихватили метле још два сата, онима који су били и набављачи, и носачи, и љуштили кромпире који су за инат тако мали, онима који су предано спремали наше најмлађе за наступ, онима који су дошли да нам пожеле срећу, онима који су изгорели руке а ипак све завршили како је било договорено, онима који су научили шта је прави пипав посао правећи 250 ванилица по први пут у животу, онима који су нам довезли брошуре из Србије, онима који су само дошли да нешто донесу па остали пет сати да помажу. Хвала нашој дивној омладини и нашим најмлађима који су такође врло озбиљно схватили своју улогу и допринос. Није остало незабележено ни то да су се и људи ван Удружења укључили у рад и свесрдно допринели да овај догађај протекне успешно.

То потврђује да смо једна заједница по томе шта носимо у срцу, а то је наша отаџбина!