Дневник једног фудбалера са Свесрпског сабора
Неколико седмица је прошло пре него смо скупили шест играча који би ишли у Пожгрун на Свесрпски сабор у организацији Удружења „Српска круна“. Екипу из Ставангера испред Удружења „Иво Андрић“ су чинили:
Петар Цвјетичанин, Никола Краснић, Никола Такић, Александар Касаповић, Марко Стојковић Мирко Радоњић и Александар Милуновић.
Момке вољне да играју фудбал смо имали, следеће на списку је било обезбедити дресове. Дресови су прешли далек пут, од Србије до Ставангера па од Ставангера до Пожгруна. Прво окупљање било је две недеље пред одлазак на турнир, а момци су били одушевљени дресовима. Марко Ранђеловић и његова фирма “MR Bilsalg Randelovic” је покрила трошкове дресова и пута у Пожгрун, на чему смо много захвални, а Удружење „Иво Андрић“ је платило два ноћења играчима.
Други скуп је био у једној сали на Форусу где смо играли фудбал.
Шесторица нас је требало да крене на пут, али у последњем тренутку се десило да један од играча није могао да крене. Ипак он, Никола Краснић, нам је позајмио ауто који нам је био неопходан и велико хвала на томе. У Пожгруну нам се придружио Марко Стојковић који је раније живео у Ставангеру, а тренутно живи у Ослу.
После доручка у хотелу кренули смо на турнир. Kада смо стигли на турнир, прво је било окупљање свих играча и тимова. Након што је интонирана химна уследила је представа малишана. Сви смо уживали у њиховим рецитацијама. У току турнира, хуманитарна организација Срби за Србе су организовали „Тројку из блока“, а од осталих активности било је бацање камен са рамена, навлачење конопца и фантастични фолклораши КУД „Божури“ удружења „Милош Обилић“ из Јесхејма.
Наша прва утакмица је почела са повредом једног од играча, и прву утакмицу смо одиграли нерешено 0:0. Тиме што смо сада били петорица која су играла, били смо приморани да нађемо барем још једног играча. Једна екипа није могла да се пријави за турнир, јер је касно дошла, па смо из њихове екипе узели два играча.
Пласирали смо се у четвртфинале где смо изгубили са 1:0 и нисмо се пласирали даље. То је било око 18:00. Тада смо и отишли на роштиљ. У току турнира упознали смо доста момака, и дружили се са Србима који су били тамо. Хала је била препуна.
Утисци су премашили наша очекивања, а организација је била на нивоу. Хвала свима а посебно домаћинима из „Српске круне“ на свему, гостопримству, пријатности, поштовању, дружењу и забави.
На крају је била додела награда, наша екипа је добила захвалницу и пехар за Fair Play екипу. Такође три медаље су упућене у Ставангер, представнику у Савезу и бившим председницима Удружења „Иво Андрић“ због добре сарадње и братске подршке ова два Удружења.
Срдачан поздрав,
Удружење Срба у Рогаланду "Иво Андрић"
