Удружење Срба у Рогаланду - "Иво Андрић"

Културкафе „Храна из Србије“ 2019

.

Културкафе „Храна из Србије“ 2019.

Уз слике и текст који је написао наш члан и гост Културкафеа, Петар Цвјетићанин, би све остало било сувишно… осим можда једно велико хвала свима који су допринели да успешно представимо Србију и нашу малу заједницу на Културкафеу 2019. 

„Норвешка, Ставангер и суботње јутро које мирише на Србију! 

На први помен ту нема пуно повезаности, али... Како широм света тако и у Ставангеру има доста досељеника са брдовитог Балкана и најлепше земље Србије! Многи су је напустили са сузама у очима, неки потпуно несвесни где иду, шта тачно траже и желе... Ретки су они који су отишли са осмехом! Сви смо кренули у потрагу за бољим, носећи у себи оно нешто наше, традицију, културу, веру, обичаје... 

Удружење Срба у Рогаланду “Иво Андрић” се потрудило да јутро у Ставангеру замирише на оно нешто наше, на Србију! 

Спремајући се за полазак до Културкафеа навиру сећања на породична окупљања и славља, цела фамилија и пријатељи, оних весеља како само ми знамо! Присећам се предивних јела богате српске кухиње која су бака и мајка спремале. Присећам се и прослава на којим нисам могао присуствовати... 

По доласку до културкафеа дочекала су нас деца у српским народним ношњама и пожелела добродошлицу! Срце је заиграло! Ставангерско прохладно јутро стварно мирише на топлу Србију! 

Весели поздрави и искрени осмеси људи из Удружења за сваког новог госта у пуном Културкафеу! 

Док размишљамо шта прво пробати, сарму, бурек или роштиљ на озвучењу почиње коло... 

Деца у српским народним ношњама са поносом приказују шта носе у себи! 

И опет је срце заиграло! 

И опет та топлина! 

Осећају сви то и са дивљењем прате, нарочито гости који нису из Србије. 

Дошли су да се лично увере у многе лепе приче о српској кухињи и култури. 

И сви до једног су презадовољни. 

Понеки су рекли да је наша баклава преслатка (без бриге, објаснио сам им да то тако мора) али на роштиљ, сарму и бурек није било замерки. 

За мене је све заједно имало “чудан мирис”! МИРИС НА „ЈОШ“! Још сарме, још роштиља и бурека, српског кола, чешћих дружења.. И још подршке Удружењу Срба! Удружењу које нас зближава и држи на окупу у овој туђини. 

Даљина и трагање за бољим и стабилнијим животом нас је одвојила од наше Србије, али потпуни заборав би значио и нестанак нас самих! 

Да нам деца, као и ми сами, не буду странци сутра у Србији, да играју наша кола, причају наш језик, славе православни Божић и славу, чувају веру и традицију….

Да свима нама јутра чешће миришу на Србију, јер Србија је тамо где су Срби! 

Петар Цвјетићанин"


Помоћник сајта

Уколико имате жељу да нам помогнете са радом на овоме нашем сајту, молимо вас да нам се обратите путем нашег контакт формулара

Добровљна помоћ нам је увек потребна. 

Хвала

Контактирајте нас