Удружење Срба у Рогаланду - "Иво Андрић"

Помоћ за породицу Сатарић

.

У селу Мршинци код Чачка живи једна окрњена породица, какву само тешка времена могу да створе, а каквих је у Србији, на жалост, много.

Брат и сестра, Дејан и Дејана Сатарић, у годинама кад и сами треба да стварају своје породице, нису у стању да обезбеде себи ни голу егзистенцију, а камоли да се осамостале. Њему је 18, а њој 30 година. Од малена без мајке, до пре неку годину поред оца алкохоличара, одрастали су у беди надајући се бољем сутра. То "сутра" је већ постало "јуче", они су одрасли и у најбољим годинама, а бољитка нема.

Настављају свој тешки живот у кући у којој су рођени, а која им је после очеве смрти припала. И пропала. Мајка их је давно напустила, о њој не знају ништа. Преживљавају радећи за надницу по селу, кад има посла.

Амбиција нашег Хуманитарног фонда је да помажемо породицама о којима медији не извештавају, јер кад њихова прича дође до медија, помоћ у већој или мањој мери стигне до крајњег корисника. Стога овај пут немамо слику да приложимо, тешко их је наћи код куће у сезони пољских радова јер су на туђим њивама. Ниједне новине нити телевизија нису до сада објављивали вести о њима, те смо се ослонили на директне податке са терена посредством члана нашег УО Милоша Плазинића. Сазнали смо да немају ништа од електричних апарата.
Хуманитарни одбор Удружења је стога одлучио да им помогне са једним шпоретом и (или) машином за веш. Да бар имају на чему брзо да припреме јело кад су уморни, и (или) да оперу одећу упрљану од тешког али честитог надничарског рада.
Од нас зависи. Колико приложимо - толико ћемо и да помогнемо.

Ми то можемо!

Из Хуманитарног фонда смо одвојили 1500 круна за ову акцију истовремено позивајући све људе добре воље и великог срца да својим додатним прилозима подрже ову акцију.

У акцији можете једноставно учествовати уплатом Вашег добровољног прилога на рачун Хуманитарног фонда нашег Удружења: 1503.49.37122.
Уплату означити са "Помоћ за породицу Сатарић"
Акција прикупљања новца траје до 31. марта 2016.

Како бисмо акцију извели у складу са принципима деловања нашег Фонда (директна и конкретна помоћ) Хуманитарни одбор Удружења је одлучио да се Дејану и Дејани помоћ дистрибуира директном набавком и испоруком електричних апарата преко "Техноманије" из Београда, а са којом смо имали врло коректну сарадњу прошле године у првој хуманитарној акцији нашег Хуманитарног фонда.

Хумнитарни Форнд "Иво Андрић"

Заједнички излет - Далснутен

.

Удружење Срба у Рогаланду "Иво Андрић" позива чланове на заједнички излет и дружење у недељу 20. марта. Сезону заједничких излета почињемо у Далснутену у околини Санднеса.

Са врха Далснутена на 323 м надморске висине се пружа прелеп поглед на целу регију. Сам успон није претерано тежак, стаза је добро припремљена и не би требало да буде препрека за неког ко је у просечној физичкој кондицији. Планирано трајање излета је око 3 сата, које укључује успон, паузе, дружење на врху и повратак. Потребно је да имате адекватну обућу и одећу, ужину, воду или сокове и по жељи подлогу за седење.

Време поласка: недеља 20. март у 12:00 часова.

Место окупљања: паркинг поред планинарске куће Грамстад.

Мапа места окупљања:
кликните на слику за већу мапу

Информације о тури: http://www.ut.no/tur/2.1968/

Уколико долазите аутомобилом возите из центра Санднеса према Дале. После Аспревике и Сандвике скрените десно према Далснутену (обележено путоказом). Наставите право и узбрдо и излазите на велики паркинг поред саме планинарске куће Грамстад.

Уколико Вам је потребна помоћ око превоза, јавите се вођи излета и сигурни смо да ћемо наћи решење.

Вођа излета је потпредседник Удружења Влада Максимовић и уколико имате потребе за додатним информацијама, можете га контактирати на телефон 968 34 181.

Управни одбор Удружења Срба у Рогаланду!

Годишњица смрти српског нобеловца Иве Андрића

.

Књижевник и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду.

Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника.

У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ.

У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, гдје слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта пријестоницу Аустрије и наставља студије у Кракову.

Андрић је као гимназијалац био припадник покрета "Млада Босна" и борац за ослобођење јужнословенских народа из Аустроугарске монархије.

Затечен Првим свјетским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит, гдје га полиција хапси и одводи у тамницу - прво у Шибеник, а затим у Марибор, након чега му је одређен кућни притвор у Овчареву, одакле прелази у Зеницу.

Писац је студије завршио у Грацу. У јуну 1924. године одбранио је докторску тезу "О развоју духовног живота у Босни под утицајем турске владавине", а двије године касније постао је ванредни члан Српске краљевске академије у Београду. Њен редовни члан био је до 1939. године.

Андрић је иза себе оставио богат књижевни опус. Своју књижевну каријеру започео је као пјесник - први књижевни рад, пјесму "У сумрак", објавио је 1911. у "Босанској вили". Током боравка у мариборској тамници интензивно пише прозу, а 1918. слиједи дјело "Екс Понто".

Послије Првог свјетског рата Андрић се запослио у Министарству спољних послова у Београду. Служба га је у раној фази одвела у дипломатију у Ватикану, Трсту, Букурешту, Грацу.

Радио је у дипломатској служби Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије, и у Риму, Марсељу, Паризу, Бриселу, Женеви, Мадриду и Берлину.

Тада објављује и збирку пјесама у прози "Немири" и приповјетке "Ћоркан и Швабица", "Мустафа Маџар", "Љубав у касаби", "Мост на Жепи", "Јелена, жена које нема".

Уочи Другог свјетског рата, 1939. године, због неслагања с политиком власти у Београду, напустио је амбасадорско мјесто у Берлину, вратио се у Београд и посветио писању.

Књижевну величину и признатост у свијету Андрићу је донио прозни опус: романи "Травничка хроника", "На Дрини ћуприја" и "Госпођица", настали 1945. године, као и роман "Проклета авлија" из 1954. године.

За роман "На Дрини ћуприја" писац је крајем 1961. године добио Нобелову награду за књижевност. Иво Андрић је први и до сада једини писац са ових простора који је одликован овим највишим књижевним признањем.

Умро је на Војномедицинској академији у Београду 13. марта 1975. године, у 82 години. Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу.

Извор: Срна

Помоћник сајта

Уколико имате жељу да нам помогнете са радом на овоме нашем сајту, молимо вас да нам се обратите путем нашег контакт формулара

Добровљна помоћ нам је увек потребна. 

Хвала

Контактирајте нас