Удружење Срба у Рогаланду "Иво Андрић" са поносом представља српско издање књиге о нашим интернирцима у нацистичким логорима у Норвешкој "У Норвешку, у смрт" нашег пријатеља, норвешког историчара и експерта за историју Другог светског рата, Кнута Фловика Торесена. Поносни смо што је српско издање књиге реализовано у сарадњи са нашим Удружењем, као и што је аутор управо нашем Удружењу указао поверење да заједно реализујемо ивај пројекат.

Идеја о сарадњи са "Катеном мунди" је инцирана у марту прошле године у Ставангеру, приликом посете господина Бранимира Нешића, директора издавачке куће "Катена Мунди".

Ваш примерак књиге можете обезбедити преко нашег Удружења. Малопродајна цена за Норвешку је 200 круна и део прихода ће бити усмерен на пројекте очувања успомена на наше логораше.

НАРУЧИТЕ ВАШ ПРИМЕРАК ОВДЕ

Књига "У Норвешку, у смрт" је историјска студија која недостаје у Србији.
Страдања српских логораша на леденом север неправедно су заборављена. Норвешки историчар Кнут Флувик Туресен нас суочава са болним делом наше биографије.

BКњига је базирана на сведочењу српског логораша у нацистичким логорима у Норвешкој Николе Рокића, а аутор је поред изванредног приказа судбине српских интернираца у Норвешкој такође дао историјски значајан преглед трагичних догађаја на Балкану током Другог светског рата, са посебним освртом на усташки геноцид над Србима у НДХ. Кнут Фловик Торесен је у свом раду први пут представио тезу да су нацистички логори у Норвешкој били и крајња одредница усташког геноцида за многе наше сународнике.

Књига је представљена на прошлогодишњем Сајму књига у Београду и изазвала велико интересовање публике.

У селу Мршинци код Чачка живи једна окрњена породица, какву само тешка времена могу да створе, а каквих је у Србији, на жалост, много.

Брат и сестра, Дејан и Дејана Сатарић, у годинама кад и сами треба да стварају своје породице, нису у стању да обезбеде себи ни голу егзистенцију, а камоли да се осамостале. Њему је 18, а њој 30 година. Од малена без мајке, до пре неку годину поред оца алкохоличара, одрастали су у беди надајући се бољем сутра. То "сутра" је већ постало "јуче", они су одрасли и у најбољим годинама, а бољитка нема.

Настављају свој тешки живот у кући у којој су рођени, а која им је после очеве смрти припала. И пропала. Мајка их је давно напустила, о њој не знају ништа. Преживљавају радећи за надницу по селу, кад има посла.

Амбиција нашег Хуманитарног фонда је да помажемо породицама о којима медији не извештавају, јер кад њихова прича дође до медија, помоћ у већој или мањој мери стигне до крајњег корисника. Стога овај пут немамо слику да приложимо, тешко их је наћи код куће у сезони пољских радова јер су на туђим њивама. Ниједне новине нити телевизија нису до сада објављивали вести о њима, те смо се ослонили на директне податке са терена посредством члана нашег УО Милоша Плазинића. Сазнали смо да немају ништа од електричних апарата.
Хуманитарни одбор Удружења је стога одлучио да им помогне са једним шпоретом и (или) машином за веш. Да бар имају на чему брзо да припреме јело кад су уморни, и (или) да оперу одећу упрљану од тешког али честитог надничарског рада.
Од нас зависи. Колико приложимо - толико ћемо и да помогнемо.

Ми то можемо!

Из Хуманитарног фонда смо одвојили 1500 круна за ову акцију истовремено позивајући све људе добре воље и великог срца да својим додатним прилозима подрже ову акцију.

Како бисмо акцију извели у складу са принципима деловања нашег Фонда (директна и конкретна помоћ) Хуманитарни одбор Удружења је одлучио да се Дејану и Дејани помоћ дистрибуира директном набавком и испоруком електричних апарата преко "Техноманије" из Београда, а са којом смо имали врло коректну сарадњу прошле године у првој хуманитарној акцији нашег Хуманитарног фонда.

Хумнитарни Форнд "Иво Андрић"